Nove discipline menadžmenta
Strateški menadžment nije novina, ni kao termin, ni kao koncept. Termin je prvi put upotrebljen sedamdesetih godina, a pod njim se podrazumevalo smišljanje "strateških programa" od strane profesionalne ekipe strateških planera, koji su se naknadno prezentovali rukovodstvu koje je donosilo odluke. Devedesetih godina, pogled na strateško planiranje i strateški menadžment se bitno menja. Gudstajn, Noulan i Fajfer su dali definiciju strateškog planiranja koja nas udaljava od pojma strateškog planiranja, kao posla kojim se bave profesionalci. Novi pristup nas više usredsređuje na proces koji nalaže da top menadžeri jedne organizacije utvrđuju njen strateški pravac.
Pojam strateškog menadžmenta se zasniva na definiciji strateškog planiranja, pri čemu se mora naglasiti da, iako je planiranje veoma značajan element za strateški menadžment, ono nije samo po sebi dovoljno. Neophodno je da planiranje prate priprema i implementacija plana, kao i vrednovanje plana na delu.
Strateški menadžment je sistemski pristup utvrđivanju i izvođenju neophodnih promena, kao i merenju performansi poslovanja organizacije i njenog kretanja u pravcu realizacije postavljene vizije. Strateški menadžment je dakle “upravljački sistem koji povezuje strateško planiranje i odlučivanje sa svakodnevnim poslovanjem operacionog menadžmenta” (Gluk, Kaufman i Volek).
Model ilustrovan na slici opisuje pet procesa strateškog menadžmenta, odnosno pred-planiranje, strateško planiranje, finalizaciju, implementaciju, merenje i vrednovanje.
Strateški menadžment prevazilazi razvoj strateškog plana koji obuhvata procese pred-planiranja i strateškog planiranja. Strateški menadžment takođe podrazumeva i finalizaciju i implementaciju strateškog plana, kao i merenje i vrednovanje rezultata. Finalizacija plana obuhvata kompletiranje plana i njegovo saopštavanje svim zaposlenima. Implementacija obuhvata utvrđivanje resursa za plan, njegovo sprovođenje u delo i upravljanje njegovom realizacijom. Merenje i vrednovanje se ne sastoje samo od praćenja mera implementacije, već, što je i važnije, od procene načina na koji se organizacija menja usled tih mera, kao i korišćenja informacija za ažuriranje plana.
